Pranje kose - rutina ili postupak

     Odakle ideja za ovaj post? Jer svako pere kosu. Zvuči smešno uopšte pominjati, ali činjenica je, da je u cilju održavanja lične higijene, to obaveza svakog od nas. Jednostavno, to se podrazumeva. Nakvasiš kosu, naneseš šampon, utrljaš, ispereš, posle koristiš nešto za negu, masku ili renenerator, ponovo ispereš, prosušiš i to je to?!? Ili nije... Upravo rutina pranja kose može biti izvor velikih problema vezanih za zdravlje kose. Zato i smatram da ovoj temi treba posvetiti malo pažnje.

     Učestalost

     Ne postoji odgovor na pitanje koliko često treba prati kosu. To je individualna stvar. U najvećoj meri, naše telo diktira učestalost pranja. Tek posle se javlja spoljni faktor. Pod uticajem genetike, hormona, tipa kože, hrane koju unosimo, kao i podneblja na kome živimo, klimatskih uslova, posla, svakodnevnih obaveza i mnogih drugih faktora, kosa se masti ili prlja na određeni vremenski period, koji može biti kraći ili duži. Mnogi i teže da preduže vreme između dva pranja kose, posebno ako se kosa masti već drugog dana. Nekima to uspe, ali nekome to baš i ne polazi za rukom. Stvar je više praktične priride, jer je malo ko lud za tim da svakih par dana troši svoje vreme na pranje kose. Sve u svemu kosa se obično pere kad se javi potreba.

     Moja kosa nije izložena prljanju pod spoljnim uticajem, odnosno ne radim posao u zadimljenom prostoru, nisam preterano izložena smogu, uticaju kiše, sunca, vetra, isparenjima i sl.  Peram je samo kada počne da se masti, to jest kada to postane očigledno. To je obično četvrti dan nakon prethodnog pranja. Znači, na dan pranja kao i prvi i drugi dan posle istog, mi je koren kose apsolutno čist, treći dan  nazirem mašćenje, a četvrti je perem, obično uveče, nakon posla i ostalih dnevnih akivnosti. Ako želim da odložim pranje do petog dana, činim to tako što, ili koristim šampom za suvo pranje ili je zaližem gelom za kosu i vežem nekm debljom gumicom.  Sve u svemu, drago mi je da ne moram češće.

     Postupak

     Kao što sam u uvodu istakla, sam postupak pranja deluje vrlo jednostavno i generalno, smatram da ne treba praviti nauku od toga, medjutim volela bih da pretresemo par detalja, kako bi izbegli rutinske greške koje ako dugoročno ponavljamo, značajno možemo da narušimo kvalitet sopstvene kose.

     Za početak da istaknem, da ja u stanu imam tuš kabinu, dakle ne kadu, zbog čega mi je jednostavnije da dok perem kosu, se ujedno i istuširam, a nije mi baš jednostavno da operem kosu tako što ću ubaciti glavu u kabinu, osim kod naknadnih ispiranja maski&co, tada mi je praktičnije da promuvam glavu i prebacim kosu preko. Sam postupak je sledeći:

• Prvo kvašenje. Istupširam se kompletno, vodeći računa da mi je teme i celokupna kosa baš dobro pokvašena
• Sledi pripremanje šampona. Ranije bih šampon direktno iz boce sipala u ruku i rasporedila među dlanove, potom bih ga  utrljavala u koren. Sada sam, nakon malo proučavanja, to promenila. Dakle sada, količinu šampona koju planiram da iskoristim za pranje (oko 15-20 ml po mojoj slobodnoj proceni), iz sopstvene boce presipam u drugu, praznu bočicu od oko 200ml, zatim tome dolijem tople vode do pola bočice dobro protresem i tek tu smešu kasnije nanosim na koren.
  
• Potom CWC (valjda se tako zove). Ovo nije obavezan korak, ali ga u poslednje vreme sve češće primenjujem. Nakon što sam "smučkala" šampon, taman su mi se krajevi malo ocedili, na njih nanosim regenerator kako bih te iste krajeve što više zaštitila od isušivanja potonjim šamponiranjem. U prethodnom postu sam naglasila da su mi krajevi kose u tragičnom stanju, isušeni, oštećeni, pomalo i skrzali, i baš se teško rasčešljavaju. Kako ne bih da pogoršam situaciju, istisnem solidnu količinu regeneratora na dlan, koji rasporedim po krajevima kose i to od sredine vrata, pa naniže.
• Šamponiranje. Predhodno pripremljen rastvor šampona u bočici, ponovo protresem, te polako jednom rukom isti sipam samo na koren kose, dok ga drugom rukom odmah po sipanju utrljavam. Tako po celom temenu, pri tom pazeći da se ne slije niz krajeve. Na ovaj način se šampon razblaži, stoga iako je jači, ovako mu se smanji koncentracija i odnos čistača naspram vode. Dalje, ovako razblažen se lakše nanosi i raspoređuje, te se sa manjom količinom postigne bolja pokrivenost, a i manji je rizik od nenašamponiranih delova glave. I naravno lakše i brže se ispira...
• Ispiranje. To je bar jednostavno, srednje jakim mlazom i nikako pretoplom vodom, strpljivo i temeljno ispiram sve sa glave. Tom prilikom šampon se sa korena sliva niz vlasi, perući krajeve od prethodono nanetog balsama, preparata i leave-in-ova i sl, ali ne zadržavajući se previše kako bi ih dodatno isušio...
• Eventualno ponavljanje postupka. Ako baš imam osećaj da mi nije dobro oprana kosa, jer je bila više masna ili ako sam prethodno koristila nešto od sledećih preparata, gel, lak ,šampon za suvo pranje i sl, ili eventualno ako sam koristila neki preblag šampon prilikom pranja (npr. babylove, mamma&baby), pa smatram da nije dovoljno čista, ponovim prethodno, mada mi to nije praksa. 
• Nega. Nakon konačnog ispiranja, kratko ocedim kosu, prvo pustim da se slije voda, pa je umotam u peškir, koji ne držim dugo, recimo do dva minuta ili kraće. Zatim stavim masku ili regenerator, ostavim ih da deluju duže ili kraće u zavisnosti od njihove namene i sastava, ponekad zagrejavam fenom. Detaljima ću se baviti drugom prilikom. 
• Ispiranje balzama i maski. Ovaj korak, iako na izgled totalno nebulozan (ispiranje ko ispiranje...), uvela sam zato što imam par spornih pitanja. Tu se javljaju nekoliko potencijalnih paralelnih situacija. U slučaju da sam koristila masku/pakovanje za negu, pa nakon ispiranja, nisam sigurna da li je nužno staviti regenerator. U principu, nakon korišćenja jakih proteinskih maski, obavezno nakon ispiranja istog, blago cedim kosu par trenutaka, a zatim stavim balzam i to oko desetak cma od korena, pa provučem ka krajevima, ostavim kratko da deluje Međutim, nisam ustanovila ima li svrhe i posle hidratantnih i kombinovanih maski to isto uraditi. Argumenat protiv je činjenica da su takva pakovanja obično jače koncentrovani bazlami, pa čemu onda ponavljanje. Argumenat za, se odnosi na informaciju koja je logična, mada nisam sigurna da je tačna: skoro sam čula da, tokom držanja maske, se folikula otvara, jer obično dok držimo masku, ili smo pod toplim isparenjima u kupatilu ili obmotamo glavu peškirom, pa čak i zagrevamo, tako se stvara toplota i maska bolje prodire u vlasi i ostvaruje svoju svrhu. Prema tome, nakon ispiranja maske treba staviti balsam kako bi zatvorio folikulu vlasi, pa isprati svežijom vodom. Ja lično, ovo ne praktikujem. Sledeća sporna stvar je rasčešljavanje. Dakle, kada krenemo sa ispiranjem, to jest kad počnemo da ispiramo masku, ili balsam koji smo držali nakon maske ili ako smo kosu nakon pranja negovali samo regeneratorom(npr u slučaju dubinske hidratacije), da li je poželjno rasčešljavati kosu pre ispiranja, posle ili u toku ispiranja? Pravilo je da ne treba češljati kosu nakon pranja bar dok ne bude 80% suva, jer je tada osetljiva, pa se tako sprečava kidanje. A opet, ako feniramo kosu, moramo prethodno da je očešljamo. Neko je češlja kad stavi regenerator, jer mu je svrha rasčešljavanje, neko kad ga spere, a neko tek kasnije, nakon nanosenja leave-ina. Ranije sam rasčešljavala kosu dok je na njoj bio regenerator, međutim iz mog iskustva to nije najsolidnije rešenje, jeste da je bio prijatan osećaj, i da je češalj skoro klizio, ali nekako su mi se istezale vlasi kao lastiš. Kako mi je neko vreme kosa u ne baš sjajnom stanju, odlučila sam da to promenim. U poslednje vreme nemam portebu da feniram kosu, tako da je ni ne češljam dok se ne prosuši, a kada baš moram da je sredim, onda je pročešjam nakon nanošenja leave-ina. Izvinjavam se što sam vas izmaltretirala u ovom koraku, ne zamerite mi, trudim se da budem detaljna.
• Sušenje. Pošto konačno isperem i balgo ocedim kosu, umotam je u staru pamučnu majcu i tako ostavim pet do deset minuta, nikako više. Zatim nanesem leave in preparat, prosušim par minta koren kose, a krajeve ostavim da se sami osuše. Ranije sam pravila katastrofalnu grešku, koja na duže staze doprinosi oštećenju kose. Naime, nakon pranja, umotala bih kosu u peškir i tako ostavila da stoji dva sata, kako bi se što više vlage upilo. Posle bih eventualno ako ima potrebe prosušila koren kose, mahom samo zimi. Smatrala sam da je, na taj način, sušim prirodno, odnosno štitim. Desilo se to da i pored jake nege, bila je u sve gorem stanju, sto mi nije bilo logično. Zato sam se posvetila proučavanju grešaka, koje su me tu dovele. Između ostalog pročitala sam i da sušenje kose fenom može da uništi spoljni deo vlasi, ali i da ostavljanje kose dugo mokre, uništava samu unutrašnju strukturu vlasi. Kako je moja rutina bila pogrešna godinama, tek sada posledice dolaze do izražaja. Zato više ne pravim  turban od peškira, već po savetima devojaka sa foruma, koristim staru pamučnu majcu: s jedne strane manje se kida kosa, i nije toliko prijatan i topao osećaj kao sa peškirom sa druge strane, pa me ne nagoni da se zaboravim. 

     Ovo je moja rutina, za sve predloge i sugestije sam otvorena.
     Kako vi perete kosu i koliko često?